Božje milosrđe preokreće čovjekovu stvarnost

'Komu se malo oprašta, malo ljubi.'
Autor: fra Zvonimir Pavičić, OFM Photo: pixabay.com subota, 11. ožujka 2017. u 09:10

Iz Evanđelja po Luki:

U ono vrijeme: Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu. Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.
Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli:

»Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.« A Isus, da mu odgovori, reče: »Šimune, imam ti nešto reći.« A on će: »Učitelju, reci!« A on: »Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« Šimun odgovori: »Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio.«
Reče mu Isus: »Pravo si prosudio.« I okrenut ženi reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.«
A ženi reče: »Oprošteni su ti grijesi.« Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: »Tko je ovaj da i grijehe oprašta?« A on reče ženi: »Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!«
 
Lk 7, 36-50
 
Upravo smo čuli odlomak koji nas ne može ostaviti ravnodušnima. Isus je u kući farizeja, kod njega blaguje. I dok su oni tako za stolom, dok blaguju, ulazi žena i počinje Isusu cjelivati noge i mazati ih pomašću. Bilo bi čudno da je to učinila i bilo koja žena koja nije grešnica, ali još je znamenitije to da je ta žena bila grešnica. I svi su to znali. Čim su to svi znali, možemo onda i zamisliti kako je ženi bilo teško uopće doći i ući u nečiju kuću, pogotovo gdje je bilo puno ljudi i pogotovo kako bi uradila ono što je učinila Isusu. Za takav pothvat onda uistinu treba puno hrabrosti. I pitamo se odakle toj ženi toliko hrabrosti?
 
Vjerojatno se ona, zbog svoje grešnosti, svakodnevno susretala s mnoštvom optužaba i pogrdnih riječi. I gdje je skupila tu hrabrost da prođe između tih ljudi, da dođe među njih i da pred njima Isusu – proroku – cjeliva noge? Vjerujem da joj je tu hrabrost dalo samo Božje milosrđe.
 
Ona je doznala kako je Isus u gradu i da blaguje kod tog farizeja i stupa sama u tu kuću, bez riječi dolazi k Isusu i pada podno njegovih nogu, »sva zaplakana« suzama mu opra noge. Ona je svjesna svoje grešnosti i ne bježi od toga. Ona se ne prikriva. Dolazi takva pred Isusa na očigled sviju. Dolazi s namjerom da ju Isus očisti, da joj dadne novu priliku novi život.
 
Došla je kao grešnica, odlazi kao opravdana. Dolazi u suzama svoga grijeha, a odlazi suzama oproštenja. Dolazi sa stidom, a odlazi s dostojanstvom. Sama pada pod noge Kristove, a on ju podiže između sviju i otpravlja je u miru.
 
Vidimo kako Božje milosrđe preokreće čovjekovu stvarnost. Podiže nas iz naše bijede i postavlja u dostojanstvo djece Božje.
 
Danas, uz liturgiju ovih proljetnih kvatri, Crkva nas poziva na pokoru i obraćenje. Nemojmo nikada misliti da su naši grijesi veći od Božjega milosrđa. On se nikad ne umara u svome praštanju. Stoga nemojmo odgađati svoje obraćanje nego pristupimo Kristu u sakramentu pokore i molimo ga za oproštenje.
 

Da biste komentirali, prijavite se.