"Znamo li kucati na Božje srce?"
"U molitvi moramo biti hrabri te otkriti u čemu je istinska darovana milost: Bog sam". To je jutros na misi u kući Svete Marte istaknuo papa Franjo. U središtu homilije je poruka današnjeg evanđelja, po kojoj Isus ističe da je potrebno moliti s povjerenjem i ustrajnošću (Lk 11,5-13).
Papa Franjo razmatrao je o kvaliteti naše molitve temeljem prispodobe o prijatelju koji dobiva ono što želi zahvaljujući inzistiranju.
„Kako to mi molimo? Molimo li po navici, pobožno a mirno, ili hrabro donosimo sebe pred Gospodina i tražimo milost, tražeći ono za što molimo? Hrabrost u molitvi: molitva koja nije hrabra, nije prava molitva. Hrabrost povjerenja u spoznaju da nas Gospodin sluša, hrabrost da bi se kucalo na vrata. Gospodin to kaže: 'Jer svatko tko ište, dobiva, a tko traži – pronalazi, a onome tko kuca – otvorit će se.' Ali potrebno je pitati, tražiti i kucati.“
„Koliko se dajemo u molitvi?“, pita Papa. „Znamo li kucati na Božje srce?“ U Evanđelju Isus kaže: „Ako vi, iako zli, znate dobrim darima darivati svoju djecu, koliko će više Otac vaš na nebesima dati Duha Svetoga onima koji ga traže!“ (Lk 11,13). Ovo je velika stvar, naglasio je Papa.
„Kad hrabro molimo, Gospodin nam daje milost, ali daje nam i sebe u toj milosti: daje nam Duha Svetoga, tj. samoga sebe! Gospodin nikada ne daje i ne šalje milost poštom. Nikada. On je osobno donosi. On je milost! Ono što mi zapravo tražimo, nastavlja papa (smijući se) jest samo papir u koji je poklon (milost) zamotan. Ali prava je milost On, koji milost sam donosi. To je On. Naša molitva, ako je hrabra, zadobiva ono što tražimo, ali i ono još važnije: Gospodina.“
U evanđeljima, primjećuje Papa, „neki zadobivaju milost i odlaze“: od deset ozdravljenih gubavaca, samo se jedan vraća Isusu i zahvaljuje (Lk 17,15). I slijepac iz Jerihona pronalazi Gospodina u ozdravljenju i slavi Boga (Lk 18,43). No potrebno je moliti hrabrom vjerom, trseći se tražiti ono čemu se molitva ne usudi nadati: Boga samoga.
„Mi tražimo milost, ali se ne usuđujemo reći: 'Ti mi ju donesi'. A znamo da milost uvijek On donosi, On dolazi i daje nam je. Mi se pomalo i sramotimo, prihvaćajući milost a ne prepoznajući Onog koji nam ju donosi i daje: Gospodina.“
„Neka nam Gospodin dadne milost svog sebedarja, uvijek, da ga prepoznamo u svakoj milosti, slaveći ga kao oni ozdravljeni bolesnici u Evanđelju: zato što smo, u toj milosti, pronašli Gospodina“.
