'Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!'

Gospodine, 
danas, u četvrtak
8. tjedna kroz godinu, 
kad je svagdan, u Evanđelju 
slušamo što je potrebno učiniti 
da nam molitva bude uslišana. 
Vidimo to na primjeru 
slijepog prosjaka Bartimeja. 
Taj je sjedio kraj puta. 
Ali, kad je čuo 
da Ti, Gospodine, prolaziš, 
shvatio je da prolazi sve što treba: 
zdravlje, sreća, divota od života. 

Ne, on nije tek rekao, 
nego je stao vikati: 
'Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!' 
Nije se obazirao na one 
koji su ga ušutkivali 
i htjeli upristojiti. 
Znao je: sad ili nikad. 
Još je jače vikao, 
jer znao je svakako 
da Ti mora svratiti 
pozornost na sebe. 
I svratio je. 
A Ti si mu, Gospodine,
dao sve što je trebao. 

Molim Te, i nama daj 
što mi trebamo. 
Vjerujemo da smo dovoljno glasni 
– da valovi naše televizije 
dopiru i do Tebe. 
Amen! 
Od srca, p. Luka (po Evanđelju dana: Mk 10,46-52)