Pozvani smo ljubiti jedni druge. Gospodin nas poziva na ljubav, ali nas ne želi prisiljavati da ljubimo - tu odluku prepustio je našem srcu.
Imam li pouzdanja da, unatoč svemu, Bog vodi moj život?
Tek kada je moje srce uronjeno u Božju ljubav, postajem sposoban ljubiti.
Kada životnu patnju krenemo proživljavati s Bogom, ona može biti veliki blagoslov.
Kakve plodove donosimo? Dopuštamo li Duhu Svetom da djeluje u našim životima?
Ima li u mome srcu želje da služim i darujem se?
Očajavam li zbog padova nakon što donesem neku odluku?
