Nemojmo svoj užurbani način života promatrati kroz prizmu osude. Bog nas razumije i ne gleda nas s osudom. On samo čezne za odnosom, čezne za tim da uđe u svaki aspekt našeg života - tako i u našu užurbanost.
Bježim li od svoje nutrine, od samoga sebe? Zaboravljam li da mi upravo u tišini mog srca progovara živi Bog?
Vidim li u svome životu samo ono negativno? Ili se hranim Božjom Riječju koja je puna dobrote i ozdravlja?
Što sam više svjestan da je On taj koji me hrani svojom ljubavlju, sve postaje drukčije.
Zahvalimo danas od srca svom nebeskom Ocu na svakoj sekundi svog života.
Što više želimo kontrolirati svoj život, postaje nam sve teže i teže...
Ne moramo se sami, svojom snagom, hrvati sa svakodnevnim poteškoćama i problemima. Bog je tu za nas.
