Nemojmo se na silu opirati trpljenju. Nemojmo na silu bježati od iskustva boli. Predajmo svoje trpljenje Isusu. Baš kao što je on predavao svome Ocu. I onda ćemo u tom trpljenju prepoznati predivno iskustvo utjehe, blizine i Božje brige za nas.
Koliko gunđam? Tražim li ono najgore svugdje? Koliko li sam otvoren za Božji poziv prema slobodi?
Nije poanta promijeniti druge, već promijeniti sebe. Sami to ne možemo, ali Bog može!
Svi mi u sebi nosimo duboku prazninu. Samo ako na trenutak podrobnije zastanemo, moći ćemo živo osjetiti žeđ svoje duše. Tu žeđ može napojiti jedino Nebeski Otac.
Smirimo se u Gospodinu. Udahnimo dah Njegove prisutnosti i predajmo mu one terete koje imamo prema sebi i drugima.
Odrekao si se ogovaranja, hrane i sličnoga? A jesi li kojim slučajem uključio Boga da ti pomogne u tvojim odlukama ili to i dalje činiš sam?
Bog je dobar. I u našem životu bilo je bezbroj situacija u kojima se Njegova silna dobrota očitovala. Zastanimo na trenutak i zahvalimo svom Nebeskom Ocu na tome.
